Na stranu to sto je citav tekst totalna nebuloza, ovaj zakljucak Cakiceve analize (?) je genijalan: "U svakom slučaju dilema oko starosti pojedinih lokaliteta u Visokom više ne bi trebala postojati kad se uporede artefakti sa različitih strana.Visočka brda su veoma, veoma stara."
Kao komentar citiracu Stul: "Pa ovaj čovjek je potpuno ispaljen!" :D
Wednesday, December 16, 2009
Saturday, December 12, 2009
Thursday, December 10, 2009
Stara keramika prozor u svijet
BANjA LUKA - Područje sjeverne i sjeverozapadne Bosne pokazalo se kao veoma zanimljivo za arheološka istraživanja. Ranije smo imali samo 30 arheoloških lokaliteta, a sada ih je 130.
Ovo je rekla za "Glas Srpske" kustos arheolog iz Muzeja Republike Srpske Ivana Pandžić.
Dodala je da na ove prostore i dalje dolaze profesori sa Kembridž i Lester univerziteta, jer žele da naprave arheološku kartu Republike Srpske, počevši od paleolita.
Ivana Pandžić je od 2006. godine dio tima koji radi na projektu "Paleolit sjeverne Bosne", zajedničkom poduhvatu Muzeja RS, Zavoda za zaštitu kulturno-istorijskog i prirodnog nasljeđa RS i Univerziteta u Kembridžu.
- Sa profesorom Prestonom Miraklom i kolegom Tonkom Rajkovačom sa Kembridž univerziteta najviše sam se bavila paleolitom. Do sada smo tokom istraživanja uglavnom pronalazili kamene alatke, kamene oblutke, alatke koje je prvobitno čovjek koristio u ovim krajevima. U mlađem kamenom dobu javlja se keramika, posude, ulomci posuda, ali i dalje kameni materijal - ispričala je Ivana Pandžić.
Ona je dodala su tokom određenih istraživanja pronađeni bronza i metal.
- Imamo tezu da se neandertalac, sklanjajući se od hladnih i tražeći toplije prostore, zaustavio upravo na prostoru sjeverne Bosne. Kasnije je došlo do globalnog zatopljenja, prelaska iz nomadskog u stalan tip naselja. Osnivaju se naselja i ljudi počinju da žive na jednom mjestu - ispričala je Pandžićeva.
Ona je podsjetila da su 2006. istraživanja rađena uglavnom na području Doboja, a projekat je od 2007. godine intenzivno nastavljen sa Muzejom Republike Srpske.
- Plan za 2010. godinu su dijelovi tokova rijeka Sane i Une. Malu pauzu, što se tiče iskopavanja, imali smo između 2008. i 2009. godine - rekla je Pandžićeva.
Geoarheološka istraživanja određenih lokaliteta počela su u novembru, a Ivana Pandžić je takođe dio arheološkog tima.
- Imamo srećnu okolnost da profesori sa Kembridža dovode svoje studente. Dolazio je student sa geoarheologije, koji je uzimao uzorke sa tri lokaliteta. To su Kočićevo u Srpcu, Pejčinovića brdo u Laktašima i Klašnice - kaže Pandžićeva.
Prema njenim riječima, na tim mjestima su na svakih deset do dvadeset metara uzimali uzorke zemlje, koji su odneseni u laboratoriju u Kembridž. Očekuju se rezultati analize, na osnovu kojih će se utvrditi tačnost koliko je dubok kulturni sloj.
- Saradnja sa Kembridžom nam je veoma bitna. Već od sljedeće godine imamo dvije kampanje, gdje ćemo završiti istraživanje sjeverne Bosne i imati kompletnu kartu sa tačno lociranim mjestima. Želimo da i kod ljudi probudimo svijest o značaju arheologije, a ta mjesta kasnije će imati i turistički značaj - zaključila je Ivana Pandžić.
Radionica
- Imali smo radionicu na kojoj je učestvovalo nekoliko profesora sa Lester i Kembridž univerziteta. Bilo je riječi o arheologiji i granama arheologije koje kod nisu baš bile utemeljene do sada. To su geoarheologija i zooarheologija. Arheologija kao nauka sama ne može više da opstaje, ona ima svoje podgrane bez kojih više ne možemo - kaže Ivana Pandžić.
http://www.glassrpske.com/vijest/9/kultura/32119/lat/Stara-keramika-prozor-u-svijet.html
Ovo je rekla za "Glas Srpske" kustos arheolog iz Muzeja Republike Srpske Ivana Pandžić.
Dodala je da na ove prostore i dalje dolaze profesori sa Kembridž i Lester univerziteta, jer žele da naprave arheološku kartu Republike Srpske, počevši od paleolita.
Ivana Pandžić je od 2006. godine dio tima koji radi na projektu "Paleolit sjeverne Bosne", zajedničkom poduhvatu Muzeja RS, Zavoda za zaštitu kulturno-istorijskog i prirodnog nasljeđa RS i Univerziteta u Kembridžu.
- Sa profesorom Prestonom Miraklom i kolegom Tonkom Rajkovačom sa Kembridž univerziteta najviše sam se bavila paleolitom. Do sada smo tokom istraživanja uglavnom pronalazili kamene alatke, kamene oblutke, alatke koje je prvobitno čovjek koristio u ovim krajevima. U mlađem kamenom dobu javlja se keramika, posude, ulomci posuda, ali i dalje kameni materijal - ispričala je Ivana Pandžić.
Ona je dodala su tokom određenih istraživanja pronađeni bronza i metal.
- Imamo tezu da se neandertalac, sklanjajući se od hladnih i tražeći toplije prostore, zaustavio upravo na prostoru sjeverne Bosne. Kasnije je došlo do globalnog zatopljenja, prelaska iz nomadskog u stalan tip naselja. Osnivaju se naselja i ljudi počinju da žive na jednom mjestu - ispričala je Pandžićeva.
Ona je podsjetila da su 2006. istraživanja rađena uglavnom na području Doboja, a projekat je od 2007. godine intenzivno nastavljen sa Muzejom Republike Srpske.
- Plan za 2010. godinu su dijelovi tokova rijeka Sane i Une. Malu pauzu, što se tiče iskopavanja, imali smo između 2008. i 2009. godine - rekla je Pandžićeva.
Geoarheološka istraživanja određenih lokaliteta počela su u novembru, a Ivana Pandžić je takođe dio arheološkog tima.
- Imamo srećnu okolnost da profesori sa Kembridža dovode svoje studente. Dolazio je student sa geoarheologije, koji je uzimao uzorke sa tri lokaliteta. To su Kočićevo u Srpcu, Pejčinovića brdo u Laktašima i Klašnice - kaže Pandžićeva.
Prema njenim riječima, na tim mjestima su na svakih deset do dvadeset metara uzimali uzorke zemlje, koji su odneseni u laboratoriju u Kembridž. Očekuju se rezultati analize, na osnovu kojih će se utvrditi tačnost koliko je dubok kulturni sloj.
- Saradnja sa Kembridžom nam je veoma bitna. Već od sljedeće godine imamo dvije kampanje, gdje ćemo završiti istraživanje sjeverne Bosne i imati kompletnu kartu sa tačno lociranim mjestima. Želimo da i kod ljudi probudimo svijest o značaju arheologije, a ta mjesta kasnije će imati i turistički značaj - zaključila je Ivana Pandžić.
Radionica
- Imali smo radionicu na kojoj je učestvovalo nekoliko profesora sa Lester i Kembridž univerziteta. Bilo je riječi o arheologiji i granama arheologije koje kod nisu baš bile utemeljene do sada. To su geoarheologija i zooarheologija. Arheologija kao nauka sama ne može više da opstaje, ona ima svoje podgrane bez kojih više ne možemo - kaže Ivana Pandžić.
http://www.glassrpske.com/vijest/9/kultura/32119/lat/Stara-keramika-prozor-u-svijet.html
Saturday, December 5, 2009
Arheolozi protiv Semira
Press kliping kojeg Fondacija nece objaviti:
REPORTAŽA: Reporter Danasa na predavanju o „bosanskim piramidama“ u Beogradu
Autor: Dragoljub Petrović
U velikoj sali Centra Sava pevao je Zvonko Bogdan. U amfiteatru, samo zid pored, stotinak ljudi sedi u polumraku, slike sa slajd projektora smenjuju se na velikom platnu.
- Zbog ovoga se u svetu o Bosni prvi put ne priča kao mestu gde se smenjuju nesreće, ratovi i ratni kriminalci – pričao je Semir Sem Osmanagić, kontroverzni arheolog, dok su promicale fotografije piramida. I egipatskih, i onih drugih – bosanskih, koje je, kako tvrdi, pronašao ispod brda kod gradića Visoko u centralnoj Bosni.
- Jedan bosanski funkcioner mi je rekao da će se spaliti na vrhu piramide Sunca ako dokažem da u Bosni postoje piramide. Prvo su se svi smejali, taj osećaj mi je poznat. Druga faza je - svi su me napadali. Treće, sad imam medijsku blokadu - govorio je obasjavajući malim ručnim laserom deo visočkog brda na platnu, ispod koga je, kako kaže, jedna od piramida: „Ovde, na severnoj strani nismo otvarali arheološke sonde, zbog mina postavljenih tokom rata”.
Predavanje je trajalo dva sata i 45 minuta. Šta se čulo? Ukratko, da Keops nije izgradio Keopsovu piramidu, nego neko drugi, verovatno pre 12.000 godina; da vlasti Mauricijiusa neće da priznaju da kod njih postoje piramide koje je Osmanagić lično otkrio u avgustu, već tvrde da je reč o „gomilama kamenja“ nastalim prilikom „čišćenja polja za sađenje šećerne trske“; da stručnjaci za arheologiju moraju menjati svoja dosadašnja shvatanja, i rušiti dogme - piramide nisu podizane samo u Egiptu i Meksiku već su poslednjih decenija pronađene i u Kini (250), Kanarima (desetine), Mauricijusu (sedam), Grčkoj (16), Italiji (pet lokacija), Peruu (blizu 300), hiljade piramida su otkrivene ili prekrivene prašumom ili pustinjskim peskom u Gvatemali, Hondurasu, Salvadoru, Boliviji, Meksiku, Sudanu, neke su i na dnu Pacifika (Japan) ili Atlantika (Kuba), ali većinu arheolozi ne priznaju; da otkriće bosanskih piramida zauvek menja evropsku i svetsku istoriju: u Visokom su pronađene prve evropske piramide, najveće na svetu, tu je najstariji beton na svetu, najveća podzemna mreža tunela i prostorija i simboli jedne od najstarijih pismenosti… „Kao da se stidimo svoje prošlosti, studenti arheologije danas uče po šemama iz 19. veka”- rekao je Osmanagić, posle dva sata priče „iz glave”, bez pauza. Delovalo je „denikenovski” mistično.
- Ovo je jasno i šestogodišnjem detetu - viknuo je ushićeno prisutni primenjeni umetnik iz Beograda. „Ovo menja početak istorije, zato imate otpor iz struke”- ustao je i aplaudirao Tomislav, „prostorni planer, pesnik i novinar iz Beograda”.
U drugom redu desno sedela je grupa studenata arheologije.
- Sramota me je što sam iz Bosne kad vas slušam. Pre mnogo godina jedan čovek je tvrdio da je Troja na Neretvi, gde je danas on - ustao je prvi student i pitao ljutito.
- Kako se vaše datiranje starosti piramida uklapa u hronologiju koja postoji na Kamenu iz Palerma, najstarijem zapisu o faraonima od prve do pete dinastije drevnog Egipta – pitao je drugi student.
- Jedino datiranje Keopsove piramide za koje znam odnosi se na školjke nađene unutar piramide i koje pokazuje starost 12.500 godina, građevine su već tada postojale. Dakle, Keops nije izgradio Keopsovu piramidu – odgovorio je Sem, uz aplauz, dodajući da - mnogi egiptolozi falsifikuju dokaze.
- Na slajdu se vidi da uzorak ugljenisanog drveta u Visokom uzimate golim rukama, što nije metodološki ispravno, to nije validan uzorak - primetila je studentkinja arheologije, a druga je dodala: „Kako komentarišete pronalazak sela graditelja piramida na platou Gize, koji ruši vašu teoriju”.
Bilo je još takvih pitanja, i još takvih odgovora, onda je organizator rekao da je debelo probijen termin. „Pitajte tu ispred sale”. Budući arheolozi demonstrativno su napustili „objekat“. Sem je primao čestitke.
- Uvek se na mojim predavanjima nađe neki arheolog. Dosad je komentar beogradske grupice studenata bio najagresivniji. To što im se nije svidelo što iznosim argumente koji se razlikuju od onoga što oni uče na fakultetu, ne treba da brine. Imaju vremena da uče, da budu kreativniji, da se oslobode stega i limita koji im se nameću tokom studija - rekao je Sem.
Neko je dodao: „Ti studenti nemaju pojma. Oni uče iz Vikipedije”.
Onda je Osmanagiću prišao Jovan Deretić, istraživač koji tvrdi da su Srbi narod najstariji.
- Ooo, vas znam, vi morate doći u Visoko - rekao mu je Sem. Srdačno.
http://www.danas.rs/vesti/drustvo/terazije/arheolozi_protiv_semira.14.html?news_id=178057
Zahvaljujem Stul na linku.
REPORTAŽA: Reporter Danasa na predavanju o „bosanskim piramidama“ u Beogradu
Autor: Dragoljub Petrović
U velikoj sali Centra Sava pevao je Zvonko Bogdan. U amfiteatru, samo zid pored, stotinak ljudi sedi u polumraku, slike sa slajd projektora smenjuju se na velikom platnu.
- Zbog ovoga se u svetu o Bosni prvi put ne priča kao mestu gde se smenjuju nesreće, ratovi i ratni kriminalci – pričao je Semir Sem Osmanagić, kontroverzni arheolog, dok su promicale fotografije piramida. I egipatskih, i onih drugih – bosanskih, koje je, kako tvrdi, pronašao ispod brda kod gradića Visoko u centralnoj Bosni.
- Jedan bosanski funkcioner mi je rekao da će se spaliti na vrhu piramide Sunca ako dokažem da u Bosni postoje piramide. Prvo su se svi smejali, taj osećaj mi je poznat. Druga faza je - svi su me napadali. Treće, sad imam medijsku blokadu - govorio je obasjavajući malim ručnim laserom deo visočkog brda na platnu, ispod koga je, kako kaže, jedna od piramida: „Ovde, na severnoj strani nismo otvarali arheološke sonde, zbog mina postavljenih tokom rata”.
Predavanje je trajalo dva sata i 45 minuta. Šta se čulo? Ukratko, da Keops nije izgradio Keopsovu piramidu, nego neko drugi, verovatno pre 12.000 godina; da vlasti Mauricijiusa neće da priznaju da kod njih postoje piramide koje je Osmanagić lično otkrio u avgustu, već tvrde da je reč o „gomilama kamenja“ nastalim prilikom „čišćenja polja za sađenje šećerne trske“; da stručnjaci za arheologiju moraju menjati svoja dosadašnja shvatanja, i rušiti dogme - piramide nisu podizane samo u Egiptu i Meksiku već su poslednjih decenija pronađene i u Kini (250), Kanarima (desetine), Mauricijusu (sedam), Grčkoj (16), Italiji (pet lokacija), Peruu (blizu 300), hiljade piramida su otkrivene ili prekrivene prašumom ili pustinjskim peskom u Gvatemali, Hondurasu, Salvadoru, Boliviji, Meksiku, Sudanu, neke su i na dnu Pacifika (Japan) ili Atlantika (Kuba), ali većinu arheolozi ne priznaju; da otkriće bosanskih piramida zauvek menja evropsku i svetsku istoriju: u Visokom su pronađene prve evropske piramide, najveće na svetu, tu je najstariji beton na svetu, najveća podzemna mreža tunela i prostorija i simboli jedne od najstarijih pismenosti… „Kao da se stidimo svoje prošlosti, studenti arheologije danas uče po šemama iz 19. veka”- rekao je Osmanagić, posle dva sata priče „iz glave”, bez pauza. Delovalo je „denikenovski” mistično.
- Ovo je jasno i šestogodišnjem detetu - viknuo je ushićeno prisutni primenjeni umetnik iz Beograda. „Ovo menja početak istorije, zato imate otpor iz struke”- ustao je i aplaudirao Tomislav, „prostorni planer, pesnik i novinar iz Beograda”.
U drugom redu desno sedela je grupa studenata arheologije.
- Sramota me je što sam iz Bosne kad vas slušam. Pre mnogo godina jedan čovek je tvrdio da je Troja na Neretvi, gde je danas on - ustao je prvi student i pitao ljutito.
- Kako se vaše datiranje starosti piramida uklapa u hronologiju koja postoji na Kamenu iz Palerma, najstarijem zapisu o faraonima od prve do pete dinastije drevnog Egipta – pitao je drugi student.
- Jedino datiranje Keopsove piramide za koje znam odnosi se na školjke nađene unutar piramide i koje pokazuje starost 12.500 godina, građevine su već tada postojale. Dakle, Keops nije izgradio Keopsovu piramidu – odgovorio je Sem, uz aplauz, dodajući da - mnogi egiptolozi falsifikuju dokaze.
- Na slajdu se vidi da uzorak ugljenisanog drveta u Visokom uzimate golim rukama, što nije metodološki ispravno, to nije validan uzorak - primetila je studentkinja arheologije, a druga je dodala: „Kako komentarišete pronalazak sela graditelja piramida na platou Gize, koji ruši vašu teoriju”.
Bilo je još takvih pitanja, i još takvih odgovora, onda je organizator rekao da je debelo probijen termin. „Pitajte tu ispred sale”. Budući arheolozi demonstrativno su napustili „objekat“. Sem je primao čestitke.
- Uvek se na mojim predavanjima nađe neki arheolog. Dosad je komentar beogradske grupice studenata bio najagresivniji. To što im se nije svidelo što iznosim argumente koji se razlikuju od onoga što oni uče na fakultetu, ne treba da brine. Imaju vremena da uče, da budu kreativniji, da se oslobode stega i limita koji im se nameću tokom studija - rekao je Sem.
Neko je dodao: „Ti studenti nemaju pojma. Oni uče iz Vikipedije”.
Onda je Osmanagiću prišao Jovan Deretić, istraživač koji tvrdi da su Srbi narod najstariji.
- Ooo, vas znam, vi morate doći u Visoko - rekao mu je Sem. Srdačno.
http://www.danas.rs/vesti/drustvo/terazije/arheolozi_protiv_semira.14.html?news_id=178057
Zahvaljujem Stul na linku.
Subscribe to:
Posts (Atom)