U Donjem Detlaku kod Dervente otkriveni tumulusi iz srednjeg bronzanog doba

Tražili temelje manastira, otkrili bronzano doba


U potrazi za temeljima manastira u Donjem Detlaku, uz pomoć opštine Derventa i meštana Donjeg Detlaka, arheolozi i Zavod za zaštitu spomenika kulture RS obavili su iskopavanja pored reke Ukrine na lokalitetu za koji se pretpostavljalo da postoje temelji manastira. Umesto manastirskih temelja, arheolog Milan Đurđević iz Gradiške, koji je radio na iskopinama, otkrio je tumulus iz srednjeg bronzanog doba s nekropolom i spaljenim pokojnicima.- Na jednom mestu nađene su tri urne sa poklopcima, odnosno tri groba pokojnika iz srednjeg bronzanog doba koji su dobro očuvani. Urne su stavljane, po tadašnjim običajima, sa dnom prema gore i bile su jedna pored druge, što pokazuje da su pokojnici sahranjeni u isto vreme i da pripadaju istoj lozi - rekao je arheolog Milan Đurđević.

Dalja iskopavanja su prekinuta, a o tome kad će biti nastavljena, zavisi od interesa opštine Derventa i Zavoda za zaštitu spomenika kulture RS i obezbeđivanja sredstava, ali se očekuje da bi to trebalo da bude uskoro. Urne će biti konzervirane i kad se obezbedi prostor biće prenesene u derventski muzej.- Ovo je otkriće veoma značajno za ovo područje. Tražili smo manastir iz 1500. godine, a našli smo stare nekropole iz srednjeg bronzanog doba, što svakako treba detaljno istražiti. Takođe i dalje treba nastaviti s traganjem za mestom postojanja manastira u Donjem Detlaku za koje ima već dokaza u otkrivenim ćelijama poniže detlovačke crkve - priča Đurđević.

Mnogo ranije od početka iskopavanja i istraživanja sveštenik Savo Todorović iz Kalenderovca, koji službuje u ovom delu opštine, ovlastio je ljude da mogu sakupljati novac za obnovu manastira Svetog Nikole, koji se, prema tvrdnjama, nalazi upravo na mestu gde je arheolog utvrdio da je reč o starim nekropolama iz srednjeg bronzanog doba. Ostaje zapisano da je sveštenik Todorović pozvao vernike ne bi li pravili pohod do mesta za koje se smatra da je manastirsko i da je tu činjena služba. Takođe, ostaje nerazjašnjeno zbog čega stoji tvrdnja da je reč o manastiru posvećenom Svetom Nikoli, a kod drugih da je reč o manastiru Svetog Đorđa.
- Sasvim slučajno jednog jutra sam naišao pored kamenih blokova u koje sam se zagledao. Nešto mi je izgledao čudno, kao da sam na njima video neke obrise lica urezane u kamenu. Kamenje je udubljivano ljudskom rukom. Pokazao sam to arheologu Đurđeviću, koji je potvrdio da su to isposničke ćelije - kelije monaha iz manastira, koji je postojao u Donjem Detlaku - kaže meštanin Pero Nović.

Lokacija na kojem se nalazi kamenje vremenom je čovek svojom nepažnjom dosta promenio. Gde je ljudskom rukom pravljeno udubljenje ljudi su u jednom periodu pekli prasiće i roštiljali, ili su taj isti način koristili i čobani skrivajući se od vremenskih nepogoda. U svakom slučaju, sam prilaz, koji je dosta zapušten, govori o odnosu čoveka prema prošlosti i ostacima koji su još vidljivi.

Prema njegovim rečima, manastir nije bio u nizini pored reke, nego na okolnim brdima nad rekom Ukrinom, a najverovatnije kod sadašnje crkve u Donjem Detlaku, gde postoje stari nadgrobni spomenici i ćelije isposnika.Osim toga, na mesnom groblju su očuvani stari nadgrobni spomenici iz 16. veka, a verovatno je bilo i još starijih koji su vremenom uništeni. Postojanje ovog manastira mogu se vezati za doba vladavine kralja Milutina ili nešto kasnije, kad su mnogi monasi morali da beže iz Crne Gore i Hercegovine i tu su nalazi utočište.

Kako je sve ovo bilo obavijeno velom tajne i zašto se niko nije mnogo pre interesovao za proučavanje detlovačkog manastira ostaje nepoznato, kao i to kako po pričama i predanjima nije prenošeno s kolena na koleno pamćenje o mestu postojanja takve svetinje. Neki izvori i škrti zapisi govore da je pre više od 500 godina u Detlaku nad rekom Ukrinom postojao manastir. Navodno, Jevanđelje koje je rukopisano u Detlaku 1509. godine nalazi se i čuva u Narodnoj biblioteci u Bukureštu, na kome piše:"Ovo Jevanđelje je pisano u selu Detlak na rijeci Ukrini, "Srpski imenoslov", Velibor Lazarević - Beograd 2001.

http://arhiva.glas-javnosti.co.yu/arhiva/2007/07/06/srpski/RS07070503.shtml