Verifikacija s istoka

Zahvaljujem Lei sto je s nama podijelila link za tekst koji tako afirmativno fovori o "piramidama" u Visokom da jednostavno zasluzuje da bude u cijelosti objavljen na ovom blogu. U Fondacijinoj sekciji "Izvodi iz stampe" ga sigurno nece procitati.

Stazama bosanskih faraona

Oko famozne Bosanske piramide Sunca u Visokom, arheolog-amater Semir Osmanagić i njegov jednako živopisan tim započeli su novu sezonu iskopavanja

Tmuran i vetrovit dan u Visokom, varoši koja je stešnjena u dolinu, svega 28 kilometara od Sarajeva, nije omeo hodočašće radoznalaca na Bosansku piramidu Sunca, turističku atrakciju koja je od ovog gradića napravila Meku za ufologe, piramidologe, preduzednike i sve druge koji su našli svoj interes od onoga što je samouki arheolog Semir Osmanagić nazvao najvećim nalazom u istoriji arheologije.

Prošlog vikenda započela je nova sezona arheoloških iskopavanja na lokalitetima Bosanske piramide Sunca, Meseca, Zmaja i Ljubavi, kako je Semir Osmanagić nazvao brda oko Visokog za koja tvrdi da kriju najstariji kompleks piramida na svetu. Otvaranju sezone prisustvovala je i grupa novinara iz Srbije, koje su domaćini poveli u turneju koja je obuhvatila najvažnije tačke Osmanagićeve arheološke karte Visokog - neolitski tunel „Ravne", star, kako navodi Osmanagić, 2.900 godina, kao i piramide Sunca i Meseca.

Razlaz sa elitnom naukom

Sama Bosanska piramida Sunca, brdo Visočica, na pravilnu piramidu podseća samo iz jednog ugla, pa i tada se vidi da joj strane nisu simetrične. Formacija je visoka 220 metara, pedesetak metara viša od Keopsove piramide. Svi Osmanagićevi dokazi da je u pitanju piramida su nekoliko sondi koje pokazuju da se ispod sloja zemlje nalazi sloj glatkog i ispucalog kamena peščara za koji Osmanagić tvrdi da je oblikovan ljudskom rukom, a tu je i sloj gline i šljunka koji arheolog-amater naziva „prastarim betonom". Ni najveći fanovi Osmanagićevog rada ne mogu da ustanove koliko je star Semirov nalaz: on je prvo tvrdio da je piramida stara 25.000 godina, pa smanjio na 12.000 leta, da bi u poslednje vreme operisao brojem od „samo" nekoliko hiljada godina, usput priznavši ovom izveštaču da, kako je rekao, „nisu pravljene nikakve analize materijala od kog su piramide napravljene"!

- Mi, razlazom sa elitnom naukom, otvaramo novo poglavlje u svetskoj istoriji - deviza je Semira Osmanagića.

Ovaj razlaz sa „elitnom naukom" podrazumeva teoriju da postoji zavera sa ciljem da se diskredituje ideja o autohtonom i prastarom bosanskom narodu koji je od pamtiveka obitavao na prostoru Visokog:

- Naučnicima u Americi i Evropi nije u interesu da se sazna da je u Bosni nastala jedna od prvih ljudskih civilizacija - rekao je Semir.

Semire, ti si naš

Visoko će i ovog leta živeti u znaku ubiranja prihoda od Semirovih istraživanja. Osmanagić svoje radove nije oročio, pa je jasno da će fama o piramidama, koje je Evropsko udruženje arheologa nazvalo „okrutnom prevarom", trajati bar još koju godinu. Motel u centru Visokog „Piramida Sunca", nekadašnji „Holivud", radi punom parom, kao i novootvoreni motel „Džale", oaza luksuza i rokoko-kiča, adaptirana od nekadašnjeg industrijskog skladišta. Na sve strane prodaju se suveniri sa logom piramida, a Semir uživa status lokalnog moćnika: udruženje visočkih žena je, povodom svetkovine pod vedrim nebom kojom je označen početak sezone, napravilo Semiru i njegovim gostima sofru punu kolača, pita i pečenja, i predstavilo je uz reči predsednice udruženja: „Ti si, Semire, naš, došao si ovde, i to je sada gotovo"!

Nepostojeće Nobelove nagrade

Između obilazaka lokaliteta u Visokom novinare je u autobusu animirao mladi pomoćnik Semira Osmanagića, koji se, nažalost, nije predstavio. On je demonstrirao nesposobnost Semira i njegovog tima da na makar jedno pitanje u vezi sa piramidama daju konkretan odgovor. Na pitanje da li je moguće dobiti preveden nalaz egipatskog tima koji je, prema navodima Fondacije, verifikovao nalaz u Visokom, dao je sledeći odgovor:

- Član tima, doktor Ali Barakat rekao je da on, iako je iste vere kao i Semir Osmanagić - islamske, ne bi zbog toga žrtvovao svoju akademsku karijeru.

Semirov pomoćnik je, na ponovljeno pitanje postoji li prevod nalaza Egipćana, skrenuo temu na italijanskog geologa dr Darija Andretu, za koga je tvrdio da je bio nominovan za Nobelovu nagradu za geologiju. Kada mu je skrenuta pažnja da ova nagrada ne postoji, rekao je da je u pitanju bila, takođe nepostojeća, „Nobelova nagrada za prirodne nauke".

http://www.pressonline.co.yu/vest.jsp?id=34682